Mnogi ljudi se teško odlučuju da krenu na psihoterapiju i dobiju podršku koja im je potrebna. Često u korenu toga postoje različite zablude o psihoterapiji. Evo najčešćih:
1. Zabluda: Psihoterapija je samo za ozbiljne probleme, za slabe i nestabilne osobe
Ova zabluda je veoma česta, ali potpuno netačna. Psihoterapija je koristan alat za širok spektar ljudi, uključujući one koji žele da unaprede svoje mentalno zdravlje, bolje razumeju sebe, razvijaju emocionalnu otpornost i rešavaju manje stresne životne situacije.
Psihoterapija može pomoći u prevenciji problema pre nego što postanu ozbiljni, kao i u ličnom rastu. Mnogi ljudi dolaze na terapiju da bi poboljšali međuljudske odnose, rešavali stres ili razvili bolje načine suočavanja sa životnim izazovima. Ona može doprineti poboljšanju kvaliteta života, čak i kada nemate ozbiljnih problema. Rad na unutrašnjem miru, emocionalnoj ravnoteži i ličnom razvoju može imati dugoročne koristi.
2. Zabluda: Psihoterapija je samo za slabe i nestabilne osobe
Svi, bez obzira na okolnosti, mogu imati koristi od razgovora sa nekim ko je obučen da pomogne u razumevanju i rešavanju emocionalnih i psiholoških izazova. Zdravlje uma je poput zdravlja tela – i ono može biti podržano i unapređeno vežbanjem, edukacijom i preventivnim merama.
Stereotipi o tome da je psihoterapija samo za „slabe“ mogu sprečiti ljude da potraže pomoć kada im je potrebna. Potrebno je puno snage i hrabrosti da se traži pomoć i da se radi na poboljšanju svog mentalnog zdravlja. Osim toga, psihoterapija može pomoći u izgradnji ispunjenijeg života, u ostvarivanju ličnih i profesionalnih ciljeva, osnaživanju, radu na samopoštovanju, upravljanju stresom, razvijanju zdravih navika i mnogim drugim aspektima života.
Možda niste znali – i psihoterapeuti imaju svoje psihoterapeute.
3. Zabluda: Jednom sam bio na psihoterapiji i nije mi pomogla, neću više ni da pokušavam
Terapija nije univerzalno rešenje i može se dogoditi da vam prvi pokušaj nije odgovarao. Ipak, to ne znači da nema nade ili koristi u pokušaju ponovnog traženja pomoći. Ako se odlučite da pokušate ponovo, možete razmisliti o tome šta biste želeli da promenite u svom pristupu terapiji i šta vam je potrebno da biste se osećali sigurnije i otvorenije.
Postoji mnogo različitih vrsta terapija i nije svaka terapija podjednako efikasna za sve, kao što ne odgovara svaki terapeut svima. Možda će vam biti potrebno nekoliko pokušaja da biste pronašli ono što vam najbolje odgovara. Isto kao što tražimo lekare, frizere, obućare – tražimo i terapeute koji nam odgovaraju.
4. Zabluda: Mogu sam da rešim svoje probleme ili uz pomoć prijatelja, ne treba mi nikakav stručnjak za to
Iako prijatelji mogu biti dragoceni u pružanju emocionalne podrške, postoje situacije u kojima problemi postaju previše ozbiljni da bi ih mogli rešiti sami ili uz pomoć prijatelja, kao što su ozbiljna depresija, anksioznost, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) ili problemi sa samopouzdanjem. Stručna pomoć u tim slučajevima može biti ključna za oporavak.
Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku, ali mogu biti emocionalno uključeni i možda neće biti objektivni ili stručni u rešavanju vaših problema. Psihoterapeut, s druge strane, nudi neutralnu perspektivu i koristi dokazane tehnike i metode specijalizovane za rešavanje psiholoških problema. Terapija pruža sigurno okruženje za istraživanje dubokih emocija i problema, što može biti izazovno u prijateljskim odnosima.
5. Zabluda: Psihoterapija nudi instant rešenja i promene su brze i lake
Psihoterapija obično nije instantna. Promene se dešavaju postepeno i potrebna je strpljivost, samosvest i predanost. Možda ste imali očekivanja da ćete brzo rešiti svoje probleme, ali u stvarnosti, duboko razumevanje sebe i promene u mišljenju i ponašanju mogu potrajati.
Terapeut može pomoći da se razjasne problemi iz prošlosti ili istraže bolne emocije poput tuge, straha, stresa ili ljutnje. Ovaj proces može biti emotivno iscrpljujući, ali je nužan da bi se postigao napredak. Istinski napredak u terapiji zahteva promenu obrasaca mišljenja, ponašanja i emocija. Ljudi često imaju duboko ukorenjene navike ili načine razmišljanja. Ponekad ćete se osećati nesigurno ili frustrirano dok pokušavate da se prilagodite novim načinima suočavanja.
To je proces u kojem morate biti aktivno uključeni da biste postigli trajne promene. Ovaj napor može biti dugotrajan, ali dugoročne koristi mogu biti ogromne. Terapija je najefikasnija kada je osoba voljna da se angažuje u procesu i bude otvorena za promene. Ponekad je potrebno vreme da se razvije poverenje i da se osećate spremni da se suočite sa stvarima koje možda niste želeli da istražujete. Odgovornost nije isključivo na terapeutu, već i na klijentu da radi domaće zadatke i da primenjuje naučeno.
6. Zabluda: Bojim se šta će moj terapeut da pomisli o meni kad čuje šta je u mojoj glavi
Mnogi ljudi se plaše kako će ih njihov terapeut videti kada otvore svoja najdublja osećanja ili misli. Međutim, terapeuti su tu da bi pomogli, ne da bi sudili. Njihov posao je da pruže sigurno i bezbedno okruženje u kojem se možete izraziti bez straha od osuđivanja.
Svi imamo unutrašnje misli koje nas mogu zbuniti ili zabrinuti, ali otvaranjem i deljenjem tih misli sa terapeutom, možete dobiti uvid i podršku koja vam je potrebna da razjasnite te osećaje i krenete ka izlečenju. Terapeut će verovatno ceniti vašu iskrenost i hrabrost što ste se usudili da podelite to što nosite u sebi.
Otvaranje nije lak proces i zahteva poverenje, ali od svih terapeuta se zahteva da čuvaju podatke poverljivim zbog etičkog kodeksa. Kako smo svi nesavršena ljudska bića i svi imamo razne misli u svom umu, terapeuta ništa ne može iznenaditi. Dobar terapeut je neutralan, nepristrasan i svoje klijente ne osuđuje.
Autorka teksta:
Tanja Senić, master psiholog
