Šta je anksioznost?
Anksioznost se definiše kao osećaj napetosti, brige ili straha, koji se javlja u odgovoru na stvarne ili percipirane pretnje. Mnogi ljudi dožive povremene trenutke anksioznosti, kao što je nervoza, pre nego što nastupi neki važan događaj, kao što je intervju za posao, javni nastup ili ispit. Ova vrsta anksioznosti je normalna i obično se povlači nakon što je stresna situacija prošla.
Međutim, kada anksioznost postane učestala i neproporcionalna u odnosu na situacije koje izazivaju ovu reakciju, može prerasti u stanje koje ometa svakodnevni život. To se naziva anksiozni poremećaj i može imati ozbiljan uticaj na kvalitet života.
Anksioznost je prirodni odgovor organizma na stres i može se javiti kao odgovor na različite životne situacije, poput poslovnih izazova, odnosa, promena u životu ili čak svakodnevnog stresa. U normalnim okolnostima, anksioznost može biti korisna jer nam pomaže da ostanemo motivisani i fokusirani. Međutim, kada postane prekomerna, hronična ili iracionalna, može prouzrokovati ozbiljne smetnje u svakodnevnom životu, što može ukazivati na anksiozni poremećaj.
Simptomi anksioznosti
Fizički simptomi: ubrzan rad srca, znojenje, drhtanje, napetost u telu, vrtoglavica, umor, napetost u mišićima, glavobolja, nesanica.
Emocionalni simptomi: stalan osećaj zabrinutosti, preplavljenost, nemogućnost da se smirimo, napetost, iritacija, osećaj nadolazeće nesreće.
Kognitivne promene: negativne misli, teškoće u koncentraciji, osećaj gubitka kontrole, preterana zabrinutost zbog svakodnevnih situacija.
Napadi panike
Napadi panike mogu biti deo anksioznosti. Napadi panike su intenzivne epizode straha i anksioznosti koje se mogu javiti iznenada, bez jasnog povoda. Tokom napada panike, osoba može doživeti neki od sledećih simptoma:
Osećaj gubitka kontrole
Ubrzan rad srca, bol u grudima, teškoće sa disanjem
Osećaj gušenja ili umiranja
Vrtoglavica i mučnina
Jako znojenje, tremor, groznica
Strah od gubitka kontrole ili smrti
Napadi panike su obično kratkotrajni, ali mogu biti vrlo uznemirujući. Mnogi ljudi koji dožive napad panike postaju zabrinuti da će se ponovo desiti, što može dovesti do izbegavajućih ponašanja (npr. izbegavanje određenih mesta ili situacija).
Anksiozni poremećaji
Kada anksioznost postane prekomerna i stalna, može se razviti u različite vrste anksioznih poremećaja, uključujući:
- Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP): Karakterišu ga stalna i neproporcionalna zabrinutost i strah u vezi sa svakodnevnim životom. Osobe sa GAP-om brinu o stvarima kao što su zdravlje, novac, porodica, posao, čak i kada nema očiglednih razloga za to.
- Panični poremećaj: Osobe koje pate od paničnog poremećaja doživljavaju česte napade panike i strahuju od njihovog ponovnog nastanka. Ovi napadi mogu biti vrlo uznemirujući i izazvati intenzivan osećaj gubitka kontrole.
- Socijalna anksioznost: Osobe sa socijalnom anksioznošću imaju izuzetno jak strah od negativnog ocenjivanja ili odbacivanja u društvenim situacijama. To može ometati njihove socijalne interakcije i izazvati izbegavanje situacija u kojima bi mogli biti izloženi pažnji drugih ljudi.
- Fobije: Fobije su intenzivan strah ili izbegavanje specifičnih objekata ili situacija, kao što su strah od visine, životinja, letenja ili zatvorenih prostora. Osobe sa fobijama mogu izbegavati ove situacije čak i kada one nisu realna pretnja.
- Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP): Ovaj poremećaj se razvija nakon iskustva sa traumatskim događajem i može izazvati flashbackove, noćne more i tešku anksioznost vezanu za prošlu traumu.
Kada je potrebno potražiti pomoć?
- Iako anksioznost može biti normalan odgovor na stresne situacije, važno je prepoznati kada ona postaje problematična. Potrebno je potražiti pomoć ako:
- Anksioznost postane prekomerna i kontinuirana: Ako osećate stalnu i neproporcionalnu zabrinutost, koja traje duže od šest meseci ili ako vas anksioznost ometa u svakodnevnim aktivnostima, to može ukazivati na anksiozni poremećaj.
- Simptomi utiču na vašu sposobnost da funkcionišete: Ako anksioznost ometa vašu sposobnost da radite, učite, održavate odnose ili uživate u svakodnevnim aktivnostima, vreme je da potražite stručnu pomoć.
- Napadi panike postanu učestali: Ako doživljavate napade panike ili imate strah od njihovog ponovnog pojavljivanja, to može ukazivati na potrebu za lečenjem.
- Kognitivne i emocionalne promene: Ako imate problema sa koncentracijom, osećate se beznadežno ili imate suicidalne misli, vrlo je važno da potražite pomoć.
Kako se leči anksioznost?
Lečenje anksioznosti obično uključuje kombinaciju psihoterapije i u nekim slučajevima, lekova. Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) je jedan od najefikasnijih oblika psihoterapije za lečenje anksioznosti, jer pomaže ljudima da prepoznaju i promene negativne misli i ponašanja koja pogoršavaju anksioznost. Takođe, ACT (Acceptance and Commitment Therapy), koja se fokusira na prihvatanje i akciju prema vrednostima, pokazala se korisnom za upravljanje anksioznošću.
U nekim slučajevima, lekovi poput antidepresiva ili anksiolitika mogu biti preporučeni od strane lekara, posebno ako je anksioznost ozbiljna ili ne reaguje na terapiju.
Autorka:
Bojana Rubežanović, psiholog
