Anksioznost je jedan od najčešćih mentalnih problema današnjice, karakterisan stalnim osećajem napetosti, straha i nelagodnosti. Srećom, postoji mnogo terapijskih pristupa koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma, a dva od najefikasnijih su ACT (Acceptance and Commitment Therapy) i KBT (Kognitivno-bihevioralna terapija). Oba pristupa pružaju korisne alate za upravljanje anksioznošću, ali se temelje na različitim teorijskim osnovama i tehnikama.
Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT)
Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) je zasnovana na ideji da naše misli, emocije i ponašanja međusobno utiču jedni na druge. KBT se fokusira na prepoznavanje negativnih misli koje izazivaju anksioznost i njihovoj modifikaciji, kako bi se promenili i emocionalni odgovori i ponašanja.
Kako KBT pomaže u lečenju anksioznosti?
1. Prepoznavanje i izazivanje negativnih misli: KBT terapija pomaže klijentima da prepoznaju negativne, iracionalne misli, koje povećavaju nivo stresa i anksioznosti, kao što su katastrofično razmišljanje ili uverenja o sopstvenoj nesposobnosti da se nose sa stresnim situacijama.
2. Kognitivna restrukturacija: Nakon što se negativne misli prepoznaju, terapeuti koriste tehnike, koje pomažu klijentima da ih izazovu i zamene realnijim i manje distorzivnim mišljenjima. Na primer, osoba koja misli „Neću moći da obavim ovu prezentaciju, svi će misliti da nisam kompetentan“ može naučiti da identifikuje ove misli kao preterane i razmišlja racionalnije, kao što je: „Imam pripremljen plan, a svi ljudi greše, to je prirodno.“
3. Izlaganje i suočavanje sa strahovima: KBT takođe koristi tehnike izlaganja, koje pomažu osobama da se suoče sa situacijama koje izazivaju anksioznost u kontrolisanim uslovima. Postepeno izlaganje pomaže u smanjenju straha i stresa, čime se obnavlja osećaj kontrole i smanjuje nivo anksioznosti.
KBT je vrlo efikasna u lečenju anksioznosti, jer omogućava klijentima da prepoznaju i menjaju destruktivne misli i ponašanja, te da razviju zdravije načine suočavanja sa stresom i anksioznošću.
ACT Terapija (Acceptance and Commitment Therapy)
ACT terapija se temelji na principima prihvatanja i posvećenosti. Ovaj pristup smatra da je suprotnost anksioznosti ne samo eliminacija simptoma, već i prihvatanje tih simptoma kao deo života, dok se klijent i dalje fokusira na akcije, koje vode ka njegovim vrednostima i ciljevima. ACT se bazira na ideji da ljudi ne mogu u potpunosti kontrolisati svoje misli i osećanja, ali mogu naučiti da ne budu pod njihovim uticajem.
Kako ACT pomaže u lečenju anksioznosti?
1. Prihvatanje: Umesto da se klijent bori protiv anksioznih misli ili pokušava da ih potisne, ACT terapija podstiče na prihvatanje tih misli i emocija, što znači da osoba prestaje da se identifikuje sa njima. Osoba koja oseća anksioznost, uči da prepozna osećanje kao privremeno i normalno, bez potrebe da se oslanja na njega kao na pretnju.
2. Kognitivna defuzija: Ovaj proces uključuje tehniku, kojom se klijent uči da posmatra svoje misli objektivno, kao nešto što nije nužno stvarno ili istinito. Na primer, umesto da kaže „Ja sam loš jer se plašim“, osoba može naučiti da kaže „Ja imam misli o strahu, ali to ne znači da sam loš.“
3. Život u skladu sa vrednostima: ACT stavlja poseban naglasak na prepoznavanje vlastitih vrednosti i ciljeva, te na akcije koje vode ka njima, bez obzira na prepreke u vidu anksioznosti. To znači da osoba može i dalje donositi odluke i preduzimati akcije koje su u skladu sa njenim vrednostima, čak iako oseća anksioznost ili nelagodnost.
ACT je efikasan jer se fokusira na smanjenje „borbe“ sa anksioznošću i omogućava osobama da se opuste u prisutnosti svojih osećanja, dok nastavljaju da funkcionišu u svakodnevnom životu.
Koji je pristup bolji za lečenje anksioznosti?
Ne postoji univerzalni odgovor na ovo pitanje, jer su obe terapijske paradigme efikasne u lečenju anksioznosti, ali se razlikuju u pristupu. KBT može biti korisnija za osobe koje žele da se usmere na razumevanje i menjanje specifičnih misli i ponašanja koja izazivaju anksioznost. S druge strane, ACT može biti efikasniji za osobe koje žele da nauče kako da prihvate svoje emocije i misli umesto da se bore sa njima.
Autorka teksta:
